Prvo pravimo inventar: koliko činija imamo, koje su dimenzije i da li su setovi upareni. Obeležimo one koje se koriste svakog dana, povremeno i retko. Zatim odlučujemo da li u istoj fioci držimo i poklopce ili ih odvajamo.

Merimo unutrašnje dimenzije fioke: širinu, dubinu i visinu, uključujući eventualne pregrade i šine. Merimo i najveću i najdublju činiju kako bismo znali minimalnu potrebnu visinu. Beležimo raspon prečnika kako bismo pravilno izabrali razmake između elemenata organizacije.

Biramo fioku koja omogućava pregled i lak pristup bez podizanja previše drugih stvari. Ako imamo duboke fioke, planiramo zone po spratovima ili po grupama istih dimenzija da ne nastane “toranj” koji se ljulja. Ako je fioka plitka, prioritet dajemo činijama koje se najčešće koriste.

Odabir vrste organizatora radimo prema obliku činija: podesive pregrade su dobre za različite prečnike, dok su fiksni držači stabilniji za ujednačene setove. Umetci sa žlebovima pomažu da činije stoje u definisanim pozicijama i lakše se izvlače. Kod kombinacije materijala, proveravamo da li se lako čisti i da li je otporan na vlagu.

Postavljamo separatne pregrade u fioci tako da dobijemo jasne kanale: mala, srednja i velika grupa. Pregrade nameštamo tako da činija može da se izvuče bez trenja o susednu, ali i bez previše praznog prostora. Ako pregrade imaju mogućnost blokade, aktiviramo je da se ne pomeraju pri otvaranju fioke.

Dodajemo protivkliznu podlogu preko cele baze ili bar u zonama gde činije stoje u jednom redu. Sečemo podlogu precizno po meri da ivice ne prave nabore koji guraju posuđe. Time smanjujemo klizanje pri naglom zatvaranju fioke i čuvamo glazuru od sitnih ogrebotina.

Činije raspoređujemo prema učestalosti korišćenja: najčešće idu napred i bliže dominantnoj ruci, ređe pozadi. Grupisanje po nameni ubrzava pronalaženje, na primer činije za doručak odvojeno od onih za salatu ili pripremu. U svakoj grupi slažemo od većih ka manjim, ali izbegavamo previsoke naslage.

Za brzo pronalaženje odgovarajuće činije uvodimo vizuelnu logiku: isti set ide u istu zonu, a različiti setovi ne mešaju se u istoj pregradi. Ako je potrebno, dodajemo male oznake unutar fioke (npr. nalepnica na pregradi) umesto na posuđu. Pravilo tima je da se posle pranja uvek vraća u svoju zonu, bez izuzetaka.

Kombinovanje činija i poklopaca rešavamo tako što poklopce stavljamo u uspravni držač ili u odvojenu, užu sekciju sa pregradama. Ne stavljamo poklopce direktno na glazuru činija bez zaštite, posebno ako su metalni ili imaju oštriju ivicu. Ako poklopci pripadaju tačno određenim činijama, držimo ih u istoj zoni, ali fizički razdvojene pregradom.